Optimizam za Srbiju u periodu „bez vlade" ekonomski analitičari zasnivaju na iskustvu od prošle godine, kada je sa predizbornom kampanjom i pregovorima o formiranju vlade, period „bezvlašća" trajao oko šest meseci. Tada doduše, ni budžet nije donesen, pa se funkcionisanje države obezbedilo privremenim finansiranjem. Baš u tom periodu, od januara do maja 2007. godine, u državnoj kasi se nagomilalo 41,3 milijarde dinara viška, inflacija je u pet meseci iznosila 2,6 odsto, a bilo je meseci i kada je ona bila negativna. Kada je druga vlada Vojislava Koštunice počela da radi, inflacija je do kraja godine dostigla 10,1 odsto, a međugodišnja inflacija u februaru ove godine popela se na 11,3 odsto. Takođe, suficit od 41,3 milijarde dinara u prvih pet meseci 2007. istopio se na samo 12,8 milijardi dinara na kraju godine. Drugim rečima, od formiranja vlade napravljen je deficit od 28,5 milijardi dinara.

Možda još bolji pokazatelj uspešnosti rada je berza, čiji indeksi su dostizali rekordne vrednosti u periodu tehničke vlade. Tako je 14. maja vrednost indeksa Belex15 iznosila 3.231,18 poena i u prethodnih pet meseci je skočio za čak 90 odsto. Od tada, na tržištu kapitala je bilo mnogo više dana „u crvenom" nego kada su indeksi rasli. Tako je juče korpa 15 najlikvidnijih akcija Beogradske berze vredela 1.802,55 poena, kao 16. januara prošle godine. Tome, ipak, treba dodati da je srpsko tržište, kao i ceo svet, u drugom delu godine pogodila globalna finansijska kriza koja je potekla iz SAD, a unutrašnja politička nestabilnost dodatno je zakomplikovana jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova.

Posle dužeg vremena, u narednih nekoliko meseci inflacije, to jest borba protiv nje, zavisiće prevashodno od monetarne politike i svetskih cena, jer fiskalna politika neće imati prilike da se razmahne ni u jednom pravcu.

Kako kaže guverner NBS Radovan Jelašić, restriktivnost fiskalne politike do sada se nije očekivala a sada je, zbog brzine kojom su zakazani novi izbori, barem isključena mogućnost dodatne ekspanzivnosti vlade u trošenju.

- To znači da će se trošiti ono što je budžetom već opredeljeno i to je dobro. Na srednji rok, odnosno do kraja godine, uz monetarnu politiku, na ukupni nivo inflacije će presudno uticati to kakvu ćemo vladu imati posle izbora i kada će ona biti formirana, odnosno kakvu budžetsku politiku će ta vlada sprovoditi - kazao je Jelašić.

Ekonomista Danijel Cvijetićanin smatra da nemogućnost zaduživanja u inostranstvu, kao jedna od posledica statusa tehničke vlade, i nije tako loša, jer se ova država naučila da živi na kredit.

- Iskustva od prošle godine sa tehničkom vladom su pozitivna. Berza je tada beležila najbolje rezultate, jer su burazeri i kumovi bili udaljeni od poluga vlasti. S druge strane, to nije baš najpovoljnija situacija za strane investicije i zaduživanje zemlje u inostranstvu. Takođe, teže će ići prodaja preduzeća i krediti će biti skuplji. Međutim, šta je loše u tome što ćemo se manje zaduživati? Možda to nije loše, jer će se popraviti bilans spoljne razmene. Ova država je stvorila iluziju da se može živeti na kredit i od prodaja preduzeća - napominje Cvijetićanin.

Prema rečima Gorana Pitića, predsednika UO Sosijete ženeral banke, novi parlamenatarni izbori su bolji način razrešenja političke krize i jedino tako se može pomoći ekonomiji.

- Na ovaj način se stiče šansa da od juna ili jula nadoknadimo gubitke iz prve polovine godine. Ništa gore ne može da se desi od prethodne političke kombinacije. Pritisaka na budžet će biti, ali to je očekivano, s obzirom na izbore, i to neće biti veliki problem. Takođe, neće biti realizovane ni planirane investicije, ostaće pritisci na inflaciju, ali ti troškovi su minorni ako dobijemo vladu koja će ići ka Evropi - naglašava Pitić.