Svaki drugi punoletni Srbin zna da u njegovoj zemlji postoje investicioni fondovi ali na pitanje šta je to i čime se te institucije bave ne zna da odgovori čak 49 odsto građana, rezultat je istraživanja društva za upravljanje investicionim fondovima „Citadel aset menadžment". Pokazalo se tako da građani Srbije u poznavanju mogućnosti štednje i ulaganja zaostaju za komšijama Hrvatima, među kojima o fondovima ništa ili tek ponešto zna nekih desetak odsto manje građana.

Prema istraživanju „Citadela", stanovnici gradova su daleko bolje informisani o postojanju ovog vida štednje, odnosno ulaganja, jer je 58 odsto znalo šta su to investicioni fondovi, dok je samo 39 odsto stanovnika ruralnih područja čulo za tako nešto. Najinformisaniji o fondovima su preduzetnici, jer je njih 74 odsto upoznato sa njihovim postojanjem, zatim zaposleni (66%) i studenti 63 odsto, dok je tek 25 odsto domaćica izjavilo da zna šta su investicioni fondovi.

U komšiluku u Hrvatskoj, međutim, prema istraživanju kuće „GfK", pet odsto građana nikada nije čulo za investicione fondove, trećina je samo čula ali ništa ne zna o njima, 47 odsto zna vrlo malo, dok je 15 odsto građana dobro upoznato sa radom investicionih fondova. Upoznavanje građana sa postojanjem i radom investicionih fondova očigledno ide sporo, ali ipak svake godine se povećava broj ljudi koji znaju sve više o tržištu kapitala.

Građani i dalje najviše veruju klasičnoj štednji u bankama, pa bi 42 odsto Hrvata oročilo novac u banci, a tek osam odsto bi sigurno uložili u investicioni fond.

U srpskim fondovima stanje (ne)obaveštenosti sugrađana objašnjavaju time što se investicioni fondovi na tržištu nalaze od skoro, mnogo kraće nego kod Hrvata.

- Formiranje kolektivne svesti o prednostima ulaganja u investicione fondove je postupan proces i posao koji je nemoguće uraditi preko noći. Međutim, izvesno je da investicionim fondovima pripada budućnost - smatra Violeta Ivanković, portfolio menadžer investicionog fonda „Trijumf", kojim upravlja „Citadel aset menadžment".

Ovakvi rezultati izazvali su nevericu kod predstavnika investicionih fondova ali u pozitivnom smislu, jer je pre dve godine, prema jednom istraživanju, samo 0,24 odsto građana bilo aktivno na finansijskom tržištu.

- Možda je 50 odsto ljudi čulo za investicione fondove, ali naši terenski podaci ukazuju da je tek oko deset odsto ljudi u Srbiji upoznato sa tim šta rade investicioni fondovi, dok je u Beogradu taj procenat možda nešto veći. Razlog je needukovanost, jer tako nešto donedavno nije ni postojalo. Oni koji su se prvi put sreli sa tim proizvodom iskazuju nepoverenje, ali treba da prođe određeni vremenski period da se dokaže likvidnost, odnosno spremnost da se uvek isplati član fonda. Sada je već skoro godinu dana od prvog investicionog fonda i verujem da je taj uslov likvidnosti dokazan. Mislim da su rezultati fondova zadovoljavajući, u odnosu na tržište. Nažalost, početak fondova poklopio se sa pitanjem Kosova, koje je glavni nosilac rizika. Bez toga bili bi mnogo viši prinosi, a industrija bi bila veća četiri ili pet puta nego sada - objašnjava Aleksej Misailović, direktor društva za upravljanje fondovima „Fokus invest".

Prema njegovim rečima, pre dve, tri godine ljudi nisu znali ni šta su akcije, ni od kakve koristi mogu da budu, ali zato je potrebna edukacija.

Pogledajte originalni tekst: http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=2603&sectionId=12