Društvo za upravljanje investicionim fondovima je privredno društvo koje organizuje, osniva i upravlja investicionim fondovima. U skladu sa Zakonom o investicionim fondovima, Društvo za upravljanje investicionim fondovima Delta Investments a.d. je osnovano kao zatvoreno akcionarsko društvo sa sedištem u Beogradu, Milentija Popovića br. 7b, koje ima dozvolu za organizovanje otvorenog investicionog fonda.

Investicioni fond je institucija kolektivnog investiranja u okviru koje se prikupljaju novčana sredstva članova fonda. Ta sredstva se dalje, u skladu sa investicionim ciljevima navedenim u Prospektu, ulažu u različite vrste imovine sa ciljem ostvarenja prihoda i smanjenja rizika ulaganja. Investicioni fond je zasebna imovina, bez svojstva pravnog lica.
Imovina investicionog fonda je u vlasništvu članova investicionog fonda, i to srazmerno njihovom učešću u fondu i odvojena je od imovine društva za upravljanje tim fondom. Poslovanje investicionih fondova je regulisano Zakonom o investicionim fondovima, a nadzor društava za upravljanje vrši Komisija za hartije od vrednosti.
Investicioni fondovi su odličan instrument koji manjim investitorima omogućuje da investiraju na isti način kao i veliki, institucionalni investitori.

Tri osnovne vrste investicionih fondova su otvoreni, zatvoreni i privatni fond. Otvoreni fond posluje na principu prikupljanja novčanih sredstava putem emitovanja investicionih jedinica (kupovina) i otkupa investicionih jedinica na zahtev člana fonda. Broj vlasnika investicionih jedinica u fondu i vrednost imovine fonda se konstantno menjaju. Cilj otvorenih investicionih fondova je očuvanje vrednosti imovine uz ostvarenje visoke stope prinosa na duži vremenski period investiranjem na domaća i strana tržišta hartija od vrednosti, odnosno povećanje prinosa u odnosu na prinos oročene štednje, prinos novčanih fondova ili onih koji ulažu u obveznice.

Zatvoreni fond svoja sredstva prikuplja putem javne ponude i ima ograničen broj akcija. Zatvoreni fondovi ne vrše otkup akcija od svojih članova, već ih oni moraju prodati na sekundarnom, berzanskom ili van-berzanskom tržištu. Pored hartija od vrednosti u koje ulažu otvoreni fondovi, zatvoreni fondovi takođe mogu ulagati u nekretnine i privredna društva kojima se ne trguje na organizovanom tržištu, što ih čini rizičnijim od otvorenih fondova.
Privatni fond je organizovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću. Namenjeni su iskusnim investitorima, i minimalan ulog iznosi 50.000 EUR.

U zavisnosti od odabranog investicionog cilja, otvoreni fondovi se mogu deliti na fond očuvanja vrednosti imovine, fond prihoda, balansirani fond, i fond rasta vrednosti imovine.

• Fond očuvanja vrednosti ulaže u kratkoročne dužničke hartije od vrednosti i novčane depozite. Ovi fondovi imaju najmanju stopu rizika, i kao takvi ostvaruju najniže prinose u odnosu na ostale vrste otvorenih fondova. Prinosi ovakvih fondova su obično nešto veći od inflacije i kamata na depozite kod banaka.
• Fond prihoda ulaže najmanje 75% svoje imovine u dužničke hartije od vrednosti. Ovaj fond je prikladan za konzervativne investitore. Ulaganje u fond prihoda nosi nešto veći rizik od ulaganja u fond očuvanja vrednosti imovine, a time i ostvaruje nešto veće prihode. Takođe karakteristika fonda prihoda jeste da je izložen riziku kretanja kamatnih stopa, drugim rečima: kada kamatne stope rastu, vrednost imovine fonda prihoda se smanjuje.
• Balansirani fond ulaže najmanje 85% imovine u vlasničke i dužničke hartije, sa tim što u dužničke hartije od vrednosti ulaže najmanje 35% a najviše 65% ukupne imovine fonda. Ovaj fond nosi umerenu stopu rizika i umerene prihode.
• Fond rasta vrednosti imovine ulaže najmanje 75% vrednosti svoje imovine u vlasničke hartije od vrednosti. Ovakvi fondovi su najrizičniji, i najprimerniji osobama koji su spremni da prihvate visok rizik investiranja.

U zavisnosti od investicione politike i vrste imovine u koju ulažu, zatvoreni fondovi se dele na:

• Zatvorene fondove koji više od 50% svoje imovine ulažu u hartije od vrednosti kojima se trguje na organizovanom tržištu
• Zatvorene fondove koji više od 50% svoje imovine ulažu u akcije preduzeća kojima se ne trguje na organizovanom tržištu i udele ortačkih, komanditnih i društava sa ograničenom odgovornošću u Republici
• Zatvorene fondove za ulaganje u nekretnine koji više od 60% imovine ulažu u nepokretnosti.

Investiciona jedinica je srazmerni obračunski udeo u ukupnoj neto imovini otvorenog investicionog fonda. Vrednost investicione jedinice se izračunava tako što se neto vrednost fonda podeli sa ukupnim brojem investicionih jedinica. Početna vrednost investicione jedinice svih otvorenih fondova iznosi 1.000 dinara.

Kada investitor uloži određena sredstva u fond on zapravo kupuje određeni broj investicionih jedinica. Taj broj investicionih jedinica se dobija tako što se iznos uloga (umanjenog za naknadu za kupovinu investicionih jedinica) podeli sa vrednošću investicione jedinice na dan uplate.
Kako se menja vrednost imovine investicionog fonda, tako se menja i vrednost investicione jedinice. Na osnovu broja investicionih jedinica koje poseduje, investitor može svakog dana da izračuna vrednost svog uloga u fondu kao proizvod dnevne vrednosti investicione jedinice i broja jedinica koje poseduje.
Kada investitor želi da povuče deo ili celokupan ulog iz fonda, on zapravo prodaje svoje investicione jedinice fondu. Sredstva koja će mu biti isplaćena jednaka su proizvodu broja investicionih jedinica i njihove vrednosti na dan zahteva, umanjene za naknadu za otkup.

Neto vrednost fonda predstavlja vrednost hartija od vrednosti i druge imovine iz portfolia fonda, umanjena za iznos obaveza koje fond ima prema društvu za upravljanje (naknada za upravljanje fondom). Kako se vrednost hartija od vrednosti svakodnevno menja, tako se i neto vrednost fonda svakodnevno menja. Neto vrednost fonda se izračunava svakog radnog dana po završetku trgovanja, i dobar je pokazatelj uspešnosti fonda.

Vrednost investicione jedinice fonda se dobija deljenjem neto tržišne vrednosti imovine fonda sa brojem investicionih jedinica Vrednost investicione jedinice se izračunava svaki radni dan, a kao mera bezbednosti, kastodi banka potvrđuje izračunatu vrednost.

Prinos predstavlja procentualni rast vrednosti portfolia fonda na kraju u odnosu na početak posmatranog perioda. Prinos može biti pozitivan (dobitak) i negativan (gubitak). Prinos fonda objavljuje se u Prospektu i na internet stranici fonda za svakih šest meseci za poslednjih 12 meseci, kao i ukupan prinos za poslednjih pet godina od organizovanja (osnivanja) fonda.

Uspešnost fonda ne može biti zagarantovana i prethodno poslovanje fonda nije garant budućih rezultata. Rizik pri ulaganju u investicioni fond postoji, a u zavisnosti od toga koliko ste spremni da rizikujete, možete se odlučiti za vrstu fonda koja Vama najviše odgovara. fondovi sa rizičnijim ulaganjima potencijalno imaju i veće prinose, dok fondovi sa relativno konzervativnom politikom ulaganja imaju manje prinose ali i manji rizik.

• Ulaganjem Vaših sredstava u investicioni fond omogućen Vam je jednostavan pristup tržištu kapitala.
  
Vašim sredstvima upravljaju ovlašćeni stručnjaci, portfolio menadžeri, dok za uspešno individualno ulaganje morate biti odličan poznavalac finansijskog tržišta i aktivan učesnik u dinamičnim kretanjima tržišta. (Upravljanje privatnim portfeljom takođe ima svoje prednosti: investiciona politika je struktuirana prema ličnim preferencama, i nije podređena zakonskim ograničenjima koja važe za investicione fondove.)

• Ulaganjem u veći broj hartija od vrednosti, portfolio menadžer diversifikuje portfolio i time smanjuje rizik ulaganja.
  
Prednost ulaganja u investicioni fond je i što u svakom trenutku možete povući Vaša sredstva. (likvidnost)

• Prinos koji možete ostvariti ulaganjem u investicioni fond je obično viši nego prinos koji biste ostvarili nekim konvencionalnim oblikom štednje (u banci ili posredstvom brokera).
  
U svakom trenutku možete saznati vrednost vašeg uloga.

• Imate izbor jednokratnih uplata, kao i opcije programiranih uplata. Dinamika uplata i željeni iznos su stvar lične odluke.
  
Troškovi transakcija kod kupovine/prodaje hartija od vrednosti su manji za fond nego za individualnog ulagača, jer je veličina uloga fonda neuporedivo veća.

• Automatski se reinvestira ostvarena dobit

Izbor otvorenog investicionog fonda zavisi od Vašeg cilja investiranja i nivoa rizika koji ste spremni da prihvatite. Otvoreni investicioni fondovi se razlikuju po svojoj investicionoj politici i strukturi portfolia. U trenutnoj ponudi Delta Investments a.d. društva za upravljanje investicionim fondovima se nalazi samo balansirani investicioni fond Delta Plus fond, ali se u bližoj budućnosti očekuje i formiranje agresivnijeg fonda rasta vrednosti imovine.

Pre donošenja odluke oko izbora fonda u koji ćete investirati Vaša sredstva, potrebno je da razmotrite:

• Vaš cilj investiranja: da li želite da rešite stambeno pitanje, obezbedite deci za školovanje, uštedite za penziju? Vaš cilj zavisi od Vaših finansijskih mogućnosti i odabranog perioda investiranja.
• Vaše finansijske mogućnosti: koji deo svojih mesečnih sredstava ste spremni da odvojite za investiranje
• Nivo rizika koji ste spremni da prihvatite: kakav rizik Vam omogućava da se osećate lagodno?
• Skraćeni prospekt Delta Plus fonda: da li je ovo pravi fond za Vas?

Otvoreni investicioni fond Delta Plus fond je namenjen svima onima koji su u mogućnosti da preuzmu srednji nivo rizika, investiraju minimum 3 godine (preporučeno), koji teže diversifikaciji portfolia i dostizanju viših prihoda. Namenjen je malim i velikim investitorima, i osobama sa različitim ciljevima investiranja: onima koji žele da reše stambeno pitanje, obezbede deci za školovanje, uštede za penziju, i drugo.

Prospekt (Skraćeni prospekt) fonda je dokument koji bliže određuje podatke o investicionom fondu, društvu za upravljanje, poslovno ime i sedište kastodi banke, podatke o naknadama i troškovima koji padaju na teret investicionog fonda, i drugo. Pre učlanjenja u fond, investitor je u obavezi da se upozna sa sadržajem Prospekt (Skraćeni prospekt) i na osnovu njega donese svoju investicionu odluku. Svrha Prospekt (Skraćeni prospekt) je da investitoru pruži informacije o društvu za upravljanje, fondu kojim ono upravlja, glavnim rizicima i strukturi ulaganja tog fonda. Veoma je važno da svaki potencijalni investitor pročita i razume sadržaj Prospekta (Skraćenog prospekta) kako bi bio u potpunosti upoznat sa oblikom investiranja koje fond nudi.

Društvo za upravljanje investicionim fondovima „Delta Investments“ a.d. Beograd ima pravno na sledeće naknade: naknada za kupovinu investicionih jedinica, naknada za otkup investicionih jedinica, i druge naknade u skladu sa Pravilnikom o tarifi.

Naknada za kupovinu ili ulazna provizija jeste provizija koju investitor plaća prilikom učlanjivanja u fond, odnosno prvim ulogom u fond, kao i prilikom svake sledeće uplate u fond. Ulazna provizija prati regresivnu putanju kako raste visina jednokratne uplate, i to na sledeći način:

Naknada za otkup investicionih jedinica jeste provizija koja se plaća prilikom izlaska iz fonda. Član fonda može potpuno da povuče svoj udeo iz fonda ispunjavanjem istupne izjave. Iznos naknade koje Društvo naplaćuje za otkup investicionih jedinica, odnosno izlazak iz fonda iznosi 1% od ukupne vrednosti isplaćenih investicionih jedinica iz investicionog fonda u datom trenutku.

Minimalni prvi ulog u fond jeste vrednost jedne investicione jedinice uvećana za naknadu za kupovinu i fiksni administrativni trošak od 300,00 RSD.

Društvo za upravljanje ima pravo na godišnju naknadu za upravljanje imovinom fonda, koja se svakodnevno obračunava kao procenat imovine fonda, i naplaćuje direktno iz imovine fonda. Ona iznosi 2% od godišnje neto vrednosti osnovice, odnosno imovine fonda.

Troškovi koji se naplaćuju iz imovine fonda se odnose na troškove vezane za trgovinu hartijama od vrednosti (provizije brokersko-dilerskog društva, Berze, Centralnog registra) kao i troškovi kastodi banke i eksterne revizije. Naknade i troškovi fonda smanjuju prinose koje ćete ostvariti investiranjem, pa je veoma bitno da razumete koliko one iznose u fondu u koji želite da investirate. S’ druge strane, visoke naknade i troškovi ne moraju da budu loši ukoliko znače da fondom upravljaju izuzetno stručni portfolio menadžeri ili da, na primer, fond aktivno investira, što će Vam doneti izuzetno visoke prinose.

Prilikom otkupa investicionih jedinica član je dužan da plati porez na kapitalnu dobit u iznosu od 20%. Kapitalna dobit predstavlja razliku između otkupne cene investicionih jedinica i njihove kupovne cene.
Prilikom raspodele i isplate prihoda koje je fond ostvario, plaćate porez na prihode od kapitala u iznosu od 20%.

Nadzor nad poslovanjem investicionih fondova vrši Komisija za hartije od vrednosti. Ako Komisija uoči bilo kakve nepravilnosti u poslovanju društva ili fonda, ima pravo da izrekne javnu opomenu, pokrene postupak nad nadležnim organom, povuče saglasnost na imenovanje člana uprave, odnosno direktora i dā nalog za zabranu izdavanja investicionih jedinica u trajanju do tri meseca. U slučaju velikih prekršaja, Komisija može oduzeti dozvolu za rad društvu za upravljanje.

Nadzor nad računom investicionog fonda vodi kastodi banka. To je banka koja obavlja poslove vođenja računa hartija od vrednosti za račun klijenta i postupa po nalogu klijenta, u ovom slučaju vodi račun za Delta Investments a.d. društva za upravljanje investicionim fondovima. Neke od usluga koje kastodi banka obavlja su sledeće: vrši prikupljanje uplata investicionih jedinica, izvršava naloge društva za upravljanje za kupovinu i prodaju imovine investicionog fonda, kontroliše i potvrđuje obračunatu neto vrednost imovine fonda, vrednost investicione jedinice, odnosno neto vrednost imovine po akciji, i drugo.

Kastodi banka Delta Plus fonda je UniCredit Bank Srbija a.d., Rajićeva 27-29.

Industrija investicionih fondova je jedna od najstrože regulisanih u Republici Srbiji. Zakon o investicionim fondovima koncipiran je u skladu sa najboljim međunarodnim praksama u regulisanju ovih institucija. Načinjen je tako da su investitori u najvećoj mogućoj meri zaštićeni od zloupotreba i manipulacija. Komisija strogo reguliše učešće akcionara iznad 10% i upravu Društva. Kastodi banka kontroliše obračun vrednosti imovine fonda i utvrđuje da je investiranje imovine u skladu sa Prospektom fonda.

Ulaganje u fond znači prihvatanje određenih rizika. Rizici predstavljaju verovatnoću nastanka negativnih efekata na poslovni i finansijski položaj Društva, odnosno fonda.
Rizici mogu biti sistematski i nesistematski. Sistematski rizik je onaj na koji upravljač nema uticaj jer se sa diversifikacijom ulaganja taj rizik ne može izbeći. Nesistematski rizik je onaj koji se može ograničiti diversifikacijom i odgovarajućim izborom ulaganja.
Rizik portfelja se meri sa koeficijentom beta portfelja, koji pokazuje sistematski rizik i osetljivost portfolia na promene celog tržišta hartija od vrednsti. Kada je beta koeficijent manji od 1 znači da je njegov prinos manje volatilan od prinosa ukupnog tržišta i sa tim i manje rizičan. Ukoliko je beta koeficijent portfelja veći od 1, to znači da je portfelj agresivniji i više rizičan. Cilj nam je da je struktura hartija u portfoliju takva da je beta koeficient manji ili jednak 1.

Rizike možemo da delimo i na:

• Tržišni rizik – rizik promene cena hartija od vrednosti
  Tržišni rizik predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na vrednost imovine fonda uzrokovanih promenama na tržištu i posebno obuhvata sledeće rizike: rizik promene kamatnih stopa, rizik promene cena hartija od vrednosti i valutni rizik.
  Društvo je podložno uticaju rizika promene kamatnih stopa u onoj meri u kojoj kamatna aktiva i obaveze dospevaju ili im se menjaju kamatne stope u različitim vremenskim intervalima ili različitim iznosima. Radi smanjenja rizika promene kamatnih stopa Društvo će voditi računa o usklađenosti kamatne aktive i obaveza koje dospevaju.
  Hartije od vrednosti su podložne fluktuacijama cene na tržištu hartija od vrednosti koje diktiraju tržišni i netržišni faktori. Pad tržišne cene odnosno vrednosti individualne hartije od vrednosti u koji je uložena imovina fonda može dovesti do smanjenja prinosa na ulaganje. I u suprotnom slučaju, povećanje cene hartije od vrednosti može dovesti do povećanja prinosa na ulaganje.
• Valutni rizik Izloženost valutnom riziku proizilazi iz investicionih aktivnosti vezanih za inostrane valute a kontroliše se svakodnevno prema zakonskim i interno utvrđenim limitima po pojedinim valutama i to za ukupnu aktivu i obaveze denomirane u stranim valutama ili vezane valutnom klauzulom. Na dan bilansiranja utvrđuje se vrsta i visina otvorene devizne pozicije po vrstama valuta.
• Kreditni rizik Kreditni rizik predstavlja verovatnoću da izdavalac hartija od vrednosti nije u mogućnosti da izmiri svoje obaveze pri dospeću, što bi negativno uticalo na likvidnost i vrednost imovine fonda. Za umanjenje uticaja kreditnog rizika Društvo nastoji poslovati sa komitentima dobre kreditne sposobnosti. Društvo će upravljati kreditnim rizikom ulažući sredstva na način opisan u investicionoj politici, strogo poštujući zakonski propisana ograničenja ulaganja u pojedine instrumente.
• Operativni rizik Operativni rizik predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na poslovni i finansijski položaj Društva za upravljanje fondom, odnosno Delta Plus fonda, i to u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim sistemom i drugim sistemima, kao i zbog nepredvidivih eksternih događaja. Sa dobro postavljenim procedurama i internom kontrolom, taj rizik ćemo uspešno izbegavati.
• Rizik likvidnosti Rizik likvidnosti predstavlja verovatnoću nastanka negativnih efekata na sposobnost Društva za upravljanje fondom da ispunjava svoje dospele obaveze. Društvo svakodnevno mora raspolagati dovoljnim iznosom likvidnih sredstava i posebno voditi računa o ročnoj strukturi imovine i obaveza.
  Uz rizik likvidnosti možemo da dodamo rizik privremene obustave otkupa investicione jedinice. Zakonski je predviđeno da se otkup investicionih jedinica može privremeno obustaviti u slučaju prijave otkupa investicionih jedninica u iznosu većem od 10% neto imovine fonda, a sve u cilju zaštite interesa postojećih članova fonda. Obustava traje do dana donošenja odluke Komisije za hartije od vrednosti o prekidu privremenog prekida otkupa investicionih jedinica.
• Rizik promene poreskih propisa Rizik promene poreskih propisa predstavlja mogućnost da poreske promene uspostavljene od strane Republike Srbije negativno utiču na profitabilnost ulaganja u Delta Plus fond otvoreni investicioni fond. Ovaj rizik je u potpunosti van dometa funkcionisanja Društva.
  

Merilo uspeha otvorenog investicionog fonda je rast vrednosti investicione jedinice. Vrednost investicione jedinice se menja u zavisnosti od promena vrednosti hartija od vrednosti koje čine portfolio fonda.

Dva ključna pitanja kod merenja uspeha fonda jesu „Kako se kretala cena investicione jedinice u prošlosti?“ i „da li se cena investicione jedinice kretala uspešnije od investicionih jedinica drugih otvorenih balansiranih investicionih fondova?“. Pri dobijanju odgovora na ova dva pitanja posmatraju se periodi od jedne, dve, tri , pet i deset godina, pri čemu izbor vremenskog perioda znatno utiče na projekciju vrednosti investicione jedinice, odnosno raspon kretanja vrednosti investicione jedinice u datom periodu.

Ne. Zbog kratkoročnih oscilacija vrednosti investicione jedinice i veličine naknade za kupovinu ne preporučuje se ulaganje u otvoreni investicioni fond na kraće periode, na primer na manje od 3 godine.

• Beogradska Berza
• Komisija za hartije od vrednosti
• Narodna banka Srbije
• Brokersko-dilersko družtvo „Delta Broker“
• Investment Company Institute
• Dian's Fund Freebies
• Forbes Mutual Fund Center
• Mutual Fund Cafe
• Mutuals.com
• Morningstar