Za razliku od zelene pijace ili tržišta stanova, koja su postojala proteklih decenija, tržišta kapitala u Srbiji su nestala sa početkom Drugog svetskog rata i nije ih bilo tokom decenija komunističke diktature. Počela su da se obnavljaju tek krajem 1980-ih. Prethodnica današnje Beogradske berze osnovana je 1894. i nekoliko puta je menjala ime. Berza je prestala sa radom aprila 1941, a obnovljena je 1989. godine.

Iako su finansijska tržišta od vitalnog značaja za razvoj svake privrede, ona u Srbiji poslednjih godina beleže vrlo spor, nepotpun i vrlo prigušen napredak. Napredak je spor, zato što je i čitava srpska tranzicija spora. Nepotpun je zato što još uvek nema niza instrumenta koji postoje na standardnim finansijskim tržištima. A razvoj je prigušen zato što institucionalno okruženje, loša regulativa, visoke cene trgovanja, loše prakse rada i visoki porezi koče razvoj finansijskog tržišta.

Ovde će biti reči o osnovnim segmentima i nekim osnovnim problemima finansijskih tržišta. Najpre ćemo se osvrnuti na zakonska rešenja vezana za hartije od vrednosti, na delovanje aktera na finansijskom tržištu (berza, posrednici, fondovi), potom na monetarnu politiku, devizno poslovanje i sektore bankarstva i osiguranja. Kao što će iz analize moći da se vidi, regulativa na raznim poljima nije istog kvaliteta. Negde je bolja, a negde gora, pa su potrebne veće izmene ili potpuno nova rešenja. Oblastima gde ima više problema i više sugestija za izmene, posvetili smo više pažnje. Na kraju su navedene samo osnovne preporuke, dok se mnoge druge mogu naći širom teksta, u zavisnosti od teme koja je u pitanju. Nismo želeli da samo analiziramo i kritikujemo, nego i da predložimo poboljšanja i ukažemo na troškove i koristi predloženih promena.