Ova "tri stuba" čine tzv. "PENZIJSKI SISTEM TRI STUBA":

• Prvi stub je obavezno državno penzijsko osiguranje, odnosno sistem međugeneracijske solidarnosti.
• Drugi stub je obavezno dopunsko penzijsko osiguranje koje se odnosi samo na zaposlene, a koje administriraju privatni penzijski fondovi. Ono funkcioniše tako što se zakonom odredi da se deo procenta obaveznih doprinosa namenjenih za finansiranje prvog stuba usmeri u drugi, tako da zaposleni ostvaruju pravo na dve penzije, državnu iz prvog i privatnu iz drugog stuba.
  Drugi i prvi stub su obavezni.
• Treći stub je dobrovoljno dopunsko penzijsko osiguranje, namenjeno svim građanima, bez obzira da li su zaposleni ili ne, da li imaju redovne prihode, studiraju, bave se samostalnom delatnošću, itd.
  Treći i drugi stub su dopunski.

Obavezno (državno) penzijsko osiguranje funkcioniše tako što se penzijski doprinosi sadašnjih zaposlenih uplaćuju u fond PIO iz kog se isplaćuju penzije sadašnjim penzionerima. Globalni demografski trend pada nataliteta i produženja životnog veka prisutan je i u našoj zemlji. To znači nepovoljan odnos broja zaposlenih kao izvora finansiranja penzija i penzionera koji ih uživaju. Kada se tome doda i spor opšti ekonomski rast i deficit u fondu PIO, kao rezultat se dobija neminovan pad državnih penzija. Pored toga, Zakonom su određeni minimalni i maksimalni iznosi doprinosa, kao i minimalna i maksimalna visina državne penzije. Uplata penzijskih doprinosa je isključivo mesečna i obavezna, a isplata penzije mesečna.

Za ostvarivanje prava na privatnu penziju nije od značaja da li je pojedinac zaposlen i da li ima redovne prihode. Uplate penzijskih doprinosa u dobrovoljne penzijske fondove su dobrovoljne, mogu biti mesečne, periodične i jednokratne, ne moraju da budu redovne, a može da ih uplaćuje pojedinac za sebe, ili da to za njega čini neko drugi (bračni drug, roditelj, poslodavac, udruženje ili sindikat čiji je član, itd.).

Uplate se vode na individualnim računima članova i svaki član preko interneta ima neposredan uvid u svoj račun. Sredstva iz fonda se investiraju i pripisom ostvarenog prinosa uvećavaju. Član bira na koji način će povući i raspolagati sredstvima: jenokrantom isplatom, programiranom, doživotnim anuitetima ili kombinacijom ovih načina. Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima određuju iznos minimalnog doprinosa, dok maksimum ne postoji. Takođe, uplate ne moraju da budu redovne i ukoliko se preskoče, to ne dovodi do prestanka članstva u fondu.

Pre svega, sredstva osiguranika uplaćena po osnovu životnog osiguranja nisu odvojena od imovine Društva za osiguranje. Upravo prednost štednje u dobrovoljnim penzijskim fondovima ogleda se u činjenici da su sredstva fonda razdvojena od imovine Društva za upravljanje tim fondom. Samim tim, i kada bi došlo do bankrota Društva, to ne bi uticalo na sredstva članova.

Osim toga, kontrola rada Društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima od strane državnih institucija (Narodne banke Srbije i Mnistarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku) daleko je rigoroznija. Ona podrazumeva kontrolu investiranja, visine prinosa, davanje saglasnoti na ugovore o penzijskim planovima, pa čak i oglašavnje fondova.

Takođe, prilikom zaključivanja ugovora o životnom osiguranju, osiguraniku je poznata osigurana suma. Član fonda unapred ne zna visinu penzije, s obzirom da ona zavisi od visine penzijskog doprinosa, perioda uplaćivanja, ostvarene dobiti i izabranog načina isplate. Naknade koje osiguravajuća kuća naplaćuje od premije za životno osiguranje daleko su veće od naknada od uplaćenog penzijskog doprinosa (do 3%) i vrednosti imovine fonda (do 2%) na godišnjem nivou. Kod životnog osiguranja kreću se od 20% - 40%. Poreski tretmani takođe se razlikuju. Kada poslodavac uplaćuje premiju za životno osiguranje zaposlenih, nema nikakvih poreskih i drugih olakšica.

Kada uplaćuje penzijski doprinos za svoje zaposlene u dobrovoljni penzijski fond do 3.000 dinara po zaposlenom, doprinosi su oslobođeni poreza na dohodak građana, kao i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Sa druge strane, lične uplate premija za životno osiguranje nisu opterećene porezima, a uplate penzijskih doprinosa putem administrativne zabrane do 3.000 dinara oslobođene su poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Član fonda može da prenese individualni račun iz jednog fonda u drugi, ukoliko su prethodno izmirene sve obaveze po osnovu članstva u postojećem dobrovoljnom penzijskom fondu.

Uplaćeni penzijski doprinosi vode se na individualnim računima članova i od njih se formira fond. Račun fonda se otvara i vodi kod kastodi banke (banka staralac). Kastodi banka kontroliše, potvrđuje i svakodnevno izveštava Narodnu banku Srbije o neto vrednosti imovine fonda i vrednosti investicione jedinice, kontroliše prinos fonda obračunatog od strane društva, obaveštava NBS o uočenim nepravilnostima u poslovanju društva, itd. Upravo odvojenost imovine društva i fonda, kao i konstantni rigorozni nadzor rada društva koje upravlja dobrovoljnim penzijskim fondom garantuje potpunu kontrolu svih procesa.

Fondom upravlja Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom. To je zatvoreno akcionarsko društvo koje mogu osnovati domaća i strana pravna i fizička lica. Visina novčanog dela osnivačkog kapitala je najmanje milion evra, a Narodna banka Srbije Društvu izdaje dozvolu za rad i dozvolu za organizovanje i upravljanje fondom.