Građani Srbije, koji su se opredelili da štede za dopunsku penziju, mogu biti zadovoljni rezultatima poslovanja dobrovoljnog penzijskog fonda kojem su poverili svoj novac, iako su njihova očekivanja bila veća.

Ta očekivanja bila su zasnova na kretanju berzanskih indeksa u prvim mesecima prošle godine, koje je za investitore bilo znatno povoljnije nego u drugoj polovini godine. Srbija je, kad je reč o dešavanjima na tržištu hartija od vrednosti, delila sudbinu ne samo susednih zemalja, već i ukupnog svetskog tržišta, tako da mogu biti zadovoljni svi ulagači koji su otvarili kakvu-takvu zaradu.

Od sedam dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji, najuspešniji je bio Rajfajzen (Raiffeisen) Future, koji je vrednost investicione jedinice uvećao za blizu 20 procenata, odnosno sa početnih 1.000 na 1.209 dinara, koliko je iznosila sredinom januara ove godine. Vrednost investicione jedinice umanjena je samo u fondu NLB Nova penzija, na 992 dinara. Rast vrednost investicionih jedinica preostalih pet fondova - Delta Đenerali, Dunav penzije, DDOR penzija plus, Triglav penzije i Garant penzijskom društvu, bio je u prošloj godini od 0,8 do 18,3 odsto, zavisno do toga kad su osnovani.

Članovi dobrovoljnih penzionih fondova trebalo bi, ipak, da znaju da se uspešnost fonda ne meri apsolutnom vrednošću investicione jedinice, već godišnjim prinosom. Fondovi su, naime, osnivani u različito vreme, pa su neki od njih poslovali samo nekoliko meseci, tako da se ne mogu porediti po visini ostvarenog prinosa sa fondovima koji postoje i duže od godinu dana.

Zakon o dobrovoljnom penzijskom osiguranju je u primeni od 1. aprila 2006. godine, a prvi fondovi su počeli da rade tek pre nešto više od godinu dana. Jednogodišnje iskustvo je kratak rok da bi se stekao uvid u uspešnost bilo kog investicionog ili penzionog fonda, ali ipak dovoljno da se uoče neke zakonske manjkavosti i nedovoljna podrška države “trećem stubu” penzijskog osiguranja, bez kojeg nema neophodne reforme celokupnog penzijskog sistema. Procenjuje se da je pet godina najkraći rok da bi se donosili pouzdani zaključci o radu dobrovoljnog penzijskog fonda, a ocenjuje da je on uspešan ako je vrednost njegove investicione jedinice povećana najmanje pet odsto.

U obveznice stare devizne štednje bilo je uloženo 35,96 odsto imovine, u akcije sa A listinga 32,77, u ostale akcije 17,6, u depozite 4,28, u transkacione račune šest, a u trezorske zapise 4,12 odsto.

Poređenja radi, u Hrvatskoj, koja ima i “drugi stub”, prošle godine poslovalo je 10 zatvorenih i 13 otvorenih dobrovoljnih penzijskih fondova, koji su imali 507.000 članova i čije je imovina bila vredna 76,8 miliona evra.

Za Dunav - Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima 2007. je, po rečima direktorke Društva Mirjane Grbović, bila izuzetno značajna. „U martu je izvršena preregistracija iz osiguravajuće kuće u društvo za upravljanje, a posle toga za nepunih deset meseci u fond je učlanjeno 29.450 novih članova, tako da je ukupan broj bio 90.650, što je jednako broju članova svih ostalih fondova. Imovina fonda u trenutku preregistracije bila je 12,48 miliona evra i uvećana je do kraja godine na 18,24 miliona evra“, kaže za Bankar Mirjana Grbović.

Iz tog fonda su se u 2007. isplaćivale tri penzije, kao programirane isplate na pet, odnosno 10 godina, a bilo je i 3.200 jednokratnih isplata u iznosu od preko 1,3 miliona evra, ili u proseku 400 evra po osobi.

„Kraj godine obeležilo je i potpisivanje ugovora o penzijskom planu sa preduzećem Telekom Srbija, a neki od poslodavaca koji uplaćuju doprinose za svoje zaposlene su i Jubmes banka, Čačanska banka, AIK banka, Beogradska berza, Aerodrom “Konstantin Veliki” u Nišu, DIN, DIV i još više od 670 drugih. Samo u 2007. pridružilo nam se 235 poslodavaca“, kaže Grbović i navodi da u strukturi članova tog fonda, 92 odsto čine zaposleni u čiju korist poslodavac uplaćuje dopunske doprinose, a ostalo su građani koji to čine za sebe, bez obzira na radni status. Po njenim rečima, račune iz Dunava je u neki drugi penzijski fond prenelo samo 0,27 odsto članova.

„Prethodna godina bila je puna oscilacija za investitore. U poslednja tri kvartala, indeks najlikvidnijih akcija na Beogradskoj berzi Belex 15 zabeležio je pad sa 2.849,35 poena na 2.318,37 poena, odnosno 18,64 odsto. S druge strane, evro je sa 81,5742 dinara, krajem marta, pao za 2,87 odsto, odnosno na 79,2362 dinara krajem decembra”, podseća Grbović.

Zamenik direktora NLB Nova penzija Gordana Pajić za Bankar navodi da je u taj fond za osam meseci rada uključeno 3.500 članova, a u toku je zaključivanja ugovora sa još 4.600 članova. Imovina fonda je 300.000 evra, a poslednjih nekoliko meseci vrednost investicione jedinice varira, kako kaže, zbog “dešavanja u državi“, ali se nada da će se finansijsko tržište stabilizovati u toku godine.

Sredstva fonda Nova penzija ulagana su u akcije kompanija sa Listinga A Beogradske berze, akcije sadržane u indeksu Belex 15, koje zadovoljavaju kriterijume NBS, te u obveznice stare devizne štednje.

Dobrovoljni penzijski fond Delta Đenerali, kako je za Bankar rekla derektorka Društva koje upravlja tim fondom Nataša Marjanović, ima 35.000 članova, plus 12.000 čanova za koje se očekuje saglasnost nadležnog ministarstva. Imovina fonda je na kraju 2007. bila 670 miliona dinara.

„Tržišni ambijent u kojem posluju dobrovoljni penzijski fondovi karakteriše, pre svega, nedostatak kvalitetnih dužničkih hartija od vrednosti, pa je akcenat bačen na ulaganje u akcije, pre svih sa A listinga Beogradske berze. Dobro je što na tržištu postoje i obveznice stare devizne štednje, jer predstavljaju siguran vid investiranja i postoji mogućnost valutne diversifikacije“, objašnjava Marjanović.

„Rajfajzen Future - Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom je od početka poslovanja do kraja 2007. ostvarilo najveći prinos i tako po tom parametru zauzelo prvo mesto u industriji dobrovoljnih penzijskih fondova“, kaže direktorka tog društva Snežana Ristanović.

Ona precizira da je prinos fonda lane iznosio 19,46 odsto, a imovina više od 5.500 članova premašila je 122 miliona dinara. Prosečna uplata bila je 4.180 dinara, a 98 odsto članova redovno uplaćuje doprinose.

„Industrija dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji je mlada, ali činjenica da je u fondovima više od 30 miliona evra, govori o odličnoj perspektivi tog specifičnog vida štednje. Građani, naime, kroz sukcesivne uplate relativno malih iznosa, hiljadu, dve, tri ili više hiljada dinara, mogu kvalitetno da kapitalizuju uložena sredstva“, ističe Ristanović.

Tokom 2007. kvalitetnim upravljanjem, merenjem i kontrolom rizika, pogotovu tržišnog, taj fond je, po njenim rečima, obezbedio optimalan, odnosno izuzetno visok prinos na uložena sredstva. Investiciona politika Društva strogo se drži propisanih okvira, a na kraju prošle godine u obveznice stare devizne štednje bilo je investirano 9,04 odsto imovine tog fonda, u akcije 13,83 odsto, sredstva na računu fonda 37,11 odsto i sredstva na namenskom računu 0,02 odsto.

Pogledajte originalni tekst: http://emportal.co.yu/zines/bankar/35925.html