Glasina da virovitička fabrika šećera Viro priprema ponudu za preuzimanje Vupika bila je dovoljna da akcija Vira odleti nebu pod oblake.

Pokazalo se, međutim, da Viro ponudu nije ni predao, ali se cena akcije nije vratila. Posmatrajući indekse na Beogradskoj berzi posle izbora, može se reći da je nivo njihove osetljivosti bio gotovo identičan sa akcijom Vira. Razlika je samo u tome, što je ovaj put uzrok cenovnih oscilacija bio političke, a ne poslovne prirode.

Uzroci pada Beogradske berze:

• veliki rast tržišta u protekloj godini (prvih pet meseci),
• politička kriza podgrejana otcepljenjem Kosova,
• svetska finansijska kriza,
• nerazvijeno i plitko domaće tržište (mali broj likvidnih hartija, mali i nerazvijeni domaći investicioni fondovi...),
• neizvesnost oko predsedničkih izbora u februaru
• neizvesnost oko parlamentarnih izbora u maju.

Većinsko opredeljenje glasača za proevropsku vladu 11. maja, već u prvom satu trgovanja na Beogradskoj berzi je podiglo vrednost većine akcija po desetak odsto. Na kraju dana indeks najlikvidnijih akcija Belex 15 se vinuo za 12,93 procenata, što je njegov najveći rast u istoriji, dok je opšti indeks Belexline dobio oko deset odsto vrednosti. Indeksne vrednosti je podigao optimizam investitora koji su samo tog dana trgovali sa 10,2 miliona evra, ili za oko pet puta više u odnosu na dnevni promet od početka godine.

Rezultate izbora slavili su i investicioni fondovi iz Hrvatske i Slovenije. Prema podacima s kraja marta, hrvatski fondovi su uglavnom kupovali likvidnije akcije na Beogradskoj berzi, te su u njihovim portfeljima uglavnom zastupljene akcije AIK banke, Sojaproteina, Energoprojekt holdinga i Agrobanke.

Prema pisanju regionalnih portala, na razlici u kupovini i prodaji četrdesetak akcija na Beogradskoj berzi, strani špekulanti su zaradili najmanje pola miliona evra. Za samo dva dana trgovanja, oni koji su “znali” mogli su na pojedinim akcijama da zarade i do 20 odsto. Ko je, recimo, u petak 09. maja kupio akciju Čačanske banke za 45.000 dinara ili akciju Informatike po ceni od 9.199 dinara, već u ponedeljak 12. maja je mogao da je proda po ceni od 54.000, odnosno 11.000 dinara.

Zbog prometa od 92 miliona dinara, uz rast akcija za 12 odsto, mogu biti zadovoljni i akcionari AIK banke, čijih je oko deset hiljada akcija u ponedeljak 12. maja prodavcima donelo oko 170.000 evra.

Dobrim rastom cene mogu se pohvaliti i akcionari Komercijalne banke, Vitala i Globos osiguranja čije su deonice skočile po dvadeset procenata, te akcionari Zorka Pharme, Vetfarma i Energoprojekt holdinga.

Kada se, međutim, ispostavilo da bi vladu mogla sastaviti i drugačija grupacija stranaka, a ne koalicija koja je pobedila na izborima, berzanska euforija je splasnula već narednog dana. Indeks najlikvidnijih je zabeležio pad od 4,16 procenata, da bi sledećeg dana ponovo dobio oko tri odsto vrednosti. Do kraja nedelje indeksi, promet i broj transakcija su varirali u skladu sa oprečno objavljivanim informacijama oko mogućnosti formiranja vlade. Korak napred, nazad dva.

Počele su da kolaju razne priče: od toga kako berzansko tržište trese isključivo neizvesnost oko pitanja ko će formirati vladu Srbije, te kako cenovnim oscilacijama kumuju tajkuni, pa sve do toga kako su optimizam na berzi podizale političke stranke - povremeno “gurajući” milione evra u srpske akcije. Podsetimo, Beogradsku berzu je moguće pomeriti i sa milion evra, s obzirom da je reč o nelikvidnom tržištu na kome se trguje akcijama stotinak preduzeća.

Teoretski, vrednost akcije na berzi ne predstavlja ništa drugo do očekivanja investitora u pogledu poslovne perspektive preduzeća. Sama činjenica, međutim, ocenjuju poznavaoci, da u Srbiji tržište ni u najmanjoj meri nije reagovalo na dobre rezultate poslovanja preduzeća na Beogradskoj berzi, očito govori da problem dolazi sa druge strane.

Kada je početkom marta ove godine Sojaprotein objavila da je u 2007. uvećala dobit za 90 odsto, akcija tog preduzeća skoro da se nije ni pomerila. Praktično, sa takvom informacijom akcija je skočila oko pet odsto, ali je narednih dana padala i po nekoliko procenata dnevno. Takođe, prošlonedeljna objava pirotskog Tigra da je tokom prva tri meseca ove godine ostvario neto dobit od 168,55 miliona dinara, što je za 216 odsto više nego u istom periodu lane, spustila je njegovu akciju u prvom satu trgovanja za oko tri odsto.

Nesporno je, tvrde poznavaoci, da na kretanje Beogradske berze utiče lokalna politička kriza i da je ekonomija ogledalo političkih događanja u zemlji. Jedno od prvih pitanja više od 50 investitora koje je u Beograd pre oko pola godine doveo belgijski KBC Securities, upravo je bilo “šta očekujete da će biti sa Kosovom”. Tek posle političke (ne)stabilnosti, strance je interesovala makroekonomija, buduće kretanje kursa i inflacije, pitanje “povlačenja” kapitala, sigurnost investicija, te način trgovanja na berzi i mogućnost elektronskog trgovanja.

Podsetimo, prošle godine u ovo doba Beogradska berza je pokazala visoku osetljivost na političke akrobacije u parlamentu. Manevri u srpskom parlamentu oko izbora predsednika Skupštine okončani su snažnim padom najlikvidnijih akcija, koje su samo u nekoliko dana gubile i ponovo vratile desetak procenata vrednosti. Takođe, vest da je politička nestabilnost u Srbiji jedan od razloga zašto su krajem prošle godine belgijski KBC, nemački Allianz, Baloise iz Švajcarske i još nekoliko kompanija, praktično preko noći odustali od kupovine DDOR-a, automatski je poljuljala i cene na Beogradskoj berzi.

Te pokazne vežbe, ocenjuju poznavaoci, bile su uvod u aktuelni period kada su politički činioci glavni faktori koji diktiraju tržište.

Ekonomista Dejan Šoškić smatra da su rezultati izbora i najava postizbornih koalicija glavni razlog za aktuelne oscilacije berzanskih indeksa.”Verujem da na cene na Beogradskoj berzi najviše utiču informacije koje mogu ugroziti političku stabilnost, kao i one koje ukazuju na rast inflacije ili deviznog kursa. Tek nakon ovih, verujem da su bitne i same poslovne informacije pojedinih kompanija. Na razvijenim tržištima politička i valutna stabilnost, po pravilu, nemaju toliki značaj - jer se podrazumevaju, pa u prvi plan izbijaju poslovne informacije o privredi u celini, pojedinim granama i individualnim preduzećima”, pojasnio je Šoškić za Ekonomist.

Da je oscilacija i akcije Imleka posledica političkih događanja, potvrdili su za Ekonomist upravo u tom preduzeću, jednom od likvidnijih na Beogradskoj berzi. Stav je da se rast akcije od 15 odsto prvi dan posle izbora, pa onda nedeljni pad od oko pet odsto, ne može dovoditi u vezu sa poslovanjem Imleka. “Poslovni rezultati se trenutno ne reflektuju na cene akcija i glavni uticaj ima politička situacija. Imlek posluje prema planu, a stabilizovalo se i tržište mleka”, pojasnio je za Ekonomist Rade Pribičević, direktor za korporativne poslove u Danube Foods grupi.

Uz to, u izbornoj nedelji od 8. do 15. maja kada su indeksi na Beogradskoj berzi prosečno porasli za oko 15 procenata, indeksi na regionalnim berzama su uglavnom bili u minusu ili blagom plusu. Indeks Ljubljanske berze SBI20 je pao za 1,62 odsto, banjalučki BIRS za 0,69, dok je ERS10 izgubio oko četiri procenta vrednosti. Zagrebački CROBEX i sarajevski SASX du dobili po pet odsto vrednosti, a crnogorski MOSTE 1,35 procenata.

Šoškić kaže da su, osim političkih aktuelnosti, oscilacije svakako uslovljene i činjenicom da je srpsko finansijsko tržište plitko. “To znači da je nelikvidno i da relativno skromne reakcije nekoliko glavnih učesnika mogu bitno uticati na cene, a samim tim i berzanske indekse”, tvrdi Šoškić.

Manipulacije u srpskom zakonodavstvu nisu opisane i za njih nije predviđena sankcija

Insajder
Jedna od najunosnijih mahinacija je “insajdersko trgovanje”. S obzirom da se danas, u maju 2008. godine, kod pojedinih kompanija kao najsvežije informacije mogu naći njihovi finansijski izveštaji od decembra 2006, investitori u Srbiji se često oslanjaju na insajderske informacije. Na razvijenijim tržištima, recimo u Republici Srpskoj, Hrvatskoj ili Sloveniji, kompanije svoje prospekte objavljuju kvartalno, a čim se pojavi neka vest iz kompanije koja može da utiče na cenu akcije, ona takođe bude objavljena. Insajderi mogu da predstavljaju i dobre prevarante. Poznati su slučajevi da je, recimo, jedna brokerska kuća “igrom slučaja” počela da kupuje akcije domaće banke koja je ubrzo potom dobila ponudu za preuzimanje od jedne strane banke. Istovremeno, u upravnom odboru domaće banke su sedeli ljudi koji su imali funkcije i u brokerskoj kući koja je počela naglo da kupuje njene akcije.
Insajderi mogu biti računovođe i revizori tih kompanija, te svi zaposleni koji imaju pristup važnim informacijama o poslovanju firme. U SAD je poznat primer kad je spremačica “verno” sakupljala svu poslovnu dokumentaciju koju je njen šef bacao u korpu. Naravno, u zavisnosti od “kvaliteta papira”, bila je kvalitetna i zarada na akcijama firme.

“Vožnja cene”
Najčešća mahinacija je “vozanje cene akcije” koja se uglavnom primenjuje na nelikvidnim akcijama. Praktično, ko želi da obori vrednost akcije - ponudiće na prodaju jednu akciju koja, na primer, vredi sto dinara, po ceni od 80 dinara (cena u toku dana može najviše ići od minus do plus 20 odsto od cene na otvaranju, odnosno minus do plus deset za akcije koje se nalaze na A listingu Beogradske berze). Sutradan na otvaranju trgovanja, početna cena date akcije biće 80 dinara sa mogućnošću da na isti način bude oborena 20 procenata. Strategija obično uključuje i plašenje malih akcionara pričom da je akcija “mrtva”, da za nju nema interesovanja, te da cena može samo i dalje da pada. Ponekad “vozači” neznatno podignu cenu i objave da je to vrh koji akcija može da dostigne, a onda ubeđuju akcionare da ako žele bar nešto da zarade, moraju brzo i da ih prodaju.

Revizori
Leglo prevara su često i revizorski izveštaji koji procenjuju kako je firma poslovala. Pošto u Srbiji niko ne kontroliše revizore, neretko se događa da u upravnom ili nadzornom odboru nekih preduzeća sa berze upravo sede ljudi iz revizorskih kuća koji im pišu izveštaje. Osim toga, kada neko preduzeće prvi put dolazi na trgovanje ili ga zadesi ponuda za preuzimanje, može da se “našteluje” procena vrednosti kapitala. Recimo, za firmu koja u centru grada ima stotinak hektara zemlje stoji da ne vredi ni dvadeset miliona evra.

Istrčavanje
Poslastica za brokere je istrčavanje pred klijenta ili takozvani. “front running”. U tom slučaju - pre nego što preporuči akciju svom klijentu, broker prvo kupi te deonice za sebe, a potom ih preproda klijentu.
Isto se događa i ako broker sazna da klijent hoće da kupi akcije neke kompanije, pa broker za sebe kupi te akcije pre njega. To se najčešće dešava kad brokeri dobiju velike klijente poput investicionih fondova koji kupuju akcije na veliko, a prethodno obično imaju pouzdane informacije.

I Aleksandar Krtinić, generalni direktor Društva za upravljanje investicionim fondovima Citadel Asset Management, kaže da je Beogradsku berzu moguće pomeriti i sa milion evra - s obzirom na to da je reč o plitkom tržištu. “Moguće je da je neko u određenom trenutku došao do informacija da je, na primer, jedna koalicija napravila sporazum i da će Srbija ići određenim putem, i da se neko u tom trenutku kladio i kupio akcije. Tada može doći do rasta od ponedeljka, posle izbora”, pojasnio je Krtinić.

Konačno, kao jedan od razloga za oscilacije, a prvenstveno pad Beogradske berze, poznavaoci pominju svetsku finansijsku krizu.

Za prva tri meseca ove godine indeks najlikvidnijih akcija Belex15 je izgubio blizu 25 odsto vrednosti, dok je opšti indeks Belexline pao oko dvadeset odsto. Zagrebački CROBEX je istovremeno oslabio za više od 26 odsto, koliko i bugarski SOFIX i rumunski BET, a slovenački SBI20 za oko četvrtinu svoje vrednosti. Takođe, za prva tri meseca nemački indeks DAX, te francuski CAC i britanski FTSE su izgubili između 12 i 20 procenata.