Ipak, ma koliko trenutno bili u drugom planu, poslovni rezultati kompanija nikada ne bi trebali silaziti s uma racionalnog investitora. Ako ni zbog čega drugog, ono zbog činjenice da na dug rok tržišna vrednost akcija mora korelirati sa trendom poslovanja kompanija.

Jedna od najvećih anomalija domaćeg tržišta kapitala jeste informaciona asimetrija odnosno prosta činjenica da veliki broj značajnih, javnih informacija nije na raspolaganju većini investitora. Ovakvo stanje na duži rok može stvoriti značajno nepoverenje investitora, dok u krajnjoj liniji vodi povlačenju ozbiljnih ulagača sa sekundarnog tržišta.

Ove godine, ipak, napravljen je izvestan pomak zahvaljujući Agenciji za privredne registre koja je već tokom marta omogućila investitorima da saznaju barem osnovne poslovne podatke kompanija za proteklu godinu.

Svako ko je trgovao na Beogradskoj berzi zna da ovaj događaj u sebi ima crte revolucionarnog preokreta, te ulagači već sada mogu izvršiti grubu ocenu svojih investicija.

Pregled poslovnih rezultata kompanija koje se kotiraju na Beogradskoj berzi, može navesti na nekoliko zaključaka - veliki broj kompanija nastavio je snažan uzlazni trend poslovanja; pojedini emitenti iskazali su loš neto rezultat, uprkos rastu poslovanja; kao što se pretpostavljalo, a objavom rezultata je i potvrđeno, akcije pojedinih kompanija i nakon korekcije su znatno precenjene.

Veliki broj domaćih kompanija nastavio je trend snažnog rasta poslovanja. Prošlogodišnju stopu BDP-a od sedam odsto značajno su nadmašili mnogi emitenti dok je finansijski sektor potvrdio iskustvo ostalih tranzicionih zemalja o brzom rastu kao posledici uvođenja spektra novih usluga.

Ovo je bio i glavni motiv inostranih investitora za nastup na našem tržištu koji ovdašnje nemale rizike investiranja mogu prenebregnuti samo zahvaljujući snažnom rastu kompanija.

Uprkos značajnim poboljšanjima poslovanja, pojedine kompanije su objavile skroman neto rezultat. Naravno, ovo ništa ne bi bilo čudno da već nije postala ustaljena praksa da pojedini menadžeri/većinski vlasnici “doziraju” dobit kako bi trgovinu akcijama indirektno kontrolisali (ostvarujući i druge nus efekte).

I dok bi na razvijenijim tržištima kapitala ovakvi menadžeri koji urušavaju tržišnu vrednost akcija bili kažnjeni od strane vlasnika (akcionara), kod nas se to ne dešava, pre svega, usled visoke koncentracije vlasništva i nerazvijenog sistema akcionarstva.

Rezultati poslovanja ukazuju i da su cene pojedinih akcija morale doživeti značajnu korekciju, taman da živimo u političkoj idili a da je svetska finansijska kriza imala benigne efekte.

Fundamentalni pokazatelji ovdašnjih akcija doživeli su astronomski uzlet u prvoj polovini prošle godine, te bi cene pojedinih hartija bile neodržive i sa znatno većim stopama kompanijskog rasta od onih ostvarenih u 2007. godini.

Očito da su mnogi investitori imali enormna očekivanja od kompanija, dok drugi kategoriju fundamentalnog vrednovanja akcija nisu ni uzimali u obzir prilikom odabira investicije Ovakav vid ponašanja svakako je bio jedna od prvih učročno-posledičnih karika snažne korekcije tržišta koja je još uvek na snazi.

Pogledajte originalni tekst: http://www.b92.net/biz/fokus/komentar.php?yyyy=2008&mm=04&nav_id=292305