Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i pad Vlade Srbije pogurali su cene akcija na Beogradskoj berzi nadole. Neizvesnost u vezi sa ishodom izbora ne nagoveštava da bi uskoro na Berzi moglo da dođe do stabilizacije. Uprkos tome, stručnjaci procenjuju da je sada pravi trenutak za investiranje.
Milan Marinković, direktor FIMA investa, društva za upravljanje investicionim fondom FIMA Proaktiv, kaže za Danas da je sada pravi momenat za one koji još nisu ulagali jer su cene akcija na Beogradskoj berzi izuzetno niske. On ističe da je obaranju cena akcija u velikoj meri doprinela i panika, pre svega, malih investitora koji su se uplašili političkih posledica predstojećih izbora i odlučili da prodaju akcije.

- To je bilo iracionalno razmišljanje investitora. Sve partije su za ekonomski razvoj i pristupanje Evropskoj uniji samo je razlika u tome što su neke za brz ulazak u članstvo dok se druge zalažu za sporiji tempo. Bez obzira na to koja politika odnese prevagu, finansijsko tržište u Srbiji ima perspektivu i ne očekujemo da će se išta dramatično dogoditi posle izbora - kaže Marinković.

S druge strane, građani koji su već uložili novac u investicione fondove imaju drugi problem s obzirom na to da investicione jedinice gotovo svih fondova beleže negativan rezultat zbog čega bi građani mogli da povuku svoje uloge kako ne bi imali još veći gubitak. Marinković ne preporučuje takav potez i upozorava da je panika najveći neprijatelj svakog investitora.
- Cene akcija su na nivou s početka 2007. godine. Činjenica je, takođe, da je od tada većina kompanija u koje smo investirali beležila dobre poslovne rezultate. Osim toga, ukupno tržište se razvilo i to znači da danas srpska privreda vredi više nego pre godinu dana. Zato nema realnog osnova da se očekuje da će cene akcija na Berzi u narednom periodu padati. Uvek postoji takva mogućnost, ali građani koji su već uložili novac, bilo u fondove bilo u akcije, treba da budu strpljivi i da ne prodaju investicione jedinice i akcije po tako niskm cenama - naglašava Marinković.

Milan Glišić, analitičar Fokus Investa, društva za upravljanje investicionim fondovima, slaže se da su trenutno cene velikog broja akcija na Berzi niske u odnosu na prethodni period, što se reflektuje i na vrednost investicionih jedinica fondova. On napominje da cene akcija mogu biti još niže, ali da to i nije od presudnog značaja za nekog ko investira na duže staze jer mu to ostavlja mogućnost dodatne kupovine po nižim cenama.
- Osnovno pravilo svake trgovine jeste da se kupuje kada je jeftino, a prodaje kada je skupo. Tako investitori koji ulažu na duže staze pad koriste za smanjenje prosečne kupovne cene. Odluka o kupovini investicionih jedinica i trenutku je na svakom investitoru pojedinačno. Investitor bi pri tom trebalo da uzme u obzir i svoj nivo tolerancije rizika. Jasno je da će neizvesnost biti manja posle saopštavanja izbornih rezultata, ali tada će verovatno kupovna cena akcija i investicionih jedinica fondova skočiti - ističe Glišić.

Građanima koji su već uložili svoj kapital, naš sagovornik preporučuje da budu strpljivi i da efekte svog investiranja ne ocenjuju kroz kratkoročnu prizmu, već u skladu sa preporučenim periodom investiranja - od dve do tri godine. Glišić podseća da posle svakog berzanskog pada neminovno dolazi rast, kao i da kretanje investicionih jedinica fondova u najvećoj meri prati kretanja na domaćem tržištu kapitala, koja su trenutno preopterećena političkim zbivanjima u zemlji. "Investitori koji imaju dugoročni horizont investiranja, silazne trendove na berzi i u fondovima, koriste za kupovinu akcija i investicionih jedinica, a ne za njihovu prodaju", naglašava Glišić.

Ulaganje u investicione fondove može biti lakši put do zarade naročito ako je reč o sitnim investitorima koji nisu dovoljno edukovani da prate kretanja na berzi i sami donose odluku u koje akcije da ulažu. U investicioni fond se ulaže kupovinom investicionih jedinica (vrednost jedinica fondova u Srbiji kreće se od 850 pa do 1.200 dinara), a ulaganje novca obavlja stručnjak (portfolio menadžer), koji investira u više akcija i tako smanjuje rizik od gubitka. Kada vrednost investicione jedinice poraste zahvaljujući dobrom ulaganju fonda, jedinicu možete prodati fondu i tako zaraditi. Dozvolu za rad u Srbiji dobilo je deset investicionih fondova, od kojih dva tek nedavno. Od osam fondova koji već posluju, sedam su fondovi rasta vrednosti imovine što znači da najmanje 75 odsto novca ulažu u akcije dok je jedan fond balansirani odnosno fond koji polovinu novca ulaže u obveznice, a polovinu u akcije. Od osnivanja ovih fondova, jedino su balansirani fond i jedan od fondova rasta vrednosti imovine do sada ostvarili rast vrednosti investicione jedinice dok su ostali u minusu zbog dešavanja na domaćem finansijskom tržištu. Ulaganje u investicione fondove u Srbiji iznose u proseku pet evra po glavi stanovnika, Hrvatskoj oko 1.000 evra, a Sloveniji čak 2.000 evra.

Pogledajte originali tekst: http://www.danas.co.yu/20080326/ekonomija1.html