Imovina Fonda ulaže se sa ciljem povecanja ukupnog prinosa u korist clanova Fonda, a u skladu sa sledecim nacelima:

• nacelo sigurnosti imovine Fonda – u strukturi portfolija Fonda nalaze se hartije od vrednosti izdavalaca sa visokim kreditnim rejtingom;
• nacelo diversifikacije portfolija – u strukturi portfolija Fonda nalaze se hartije od vrednosti koje se razlikuju prema vrsti i izdavaocima, kao i prema drugim obeležjima;
• nacelo održavanja odgovarajuce likvidnosti – u strukturi portfolija Fonda nalaze se hartije od vrednosti koje je moguce brzo i efikasno kupiti i prodati po relativno ujednacenoj i stabilnoj ceni.
  

Društvo za upravljanje ce svojim unutrašnjim aktima utvrditi takav sistem upravljanja svim rizicima koji se javljaju u njegovom poslovanju koji ce omoguciti njihovo efektivno identifikovanje, merenje i kontrolu, kao i upravljanje tim rizicima, a narocito: tržišnog rizika, operativnog rizika, rizika likvidnosti i rizika uskladenosti poslovanja s propisima. Sistem upravljanja rizicima podrazumeva: ustanovljavanje jedne ili više organizacionih jedinica u društvu za upravljanje fondom u cijem ce delokrugu biti kontrola rizika; utvrdivanje procedura za kontrolu rizika; uredenje sistema interne kontrole. Sistem upravljanja rizicima mora biti u skladu s pravilima struke, dobrim poslovnim obicajima i poslovnom etikom.

Najveci i najmanji deo sredstava Fonda koji se može ulagati u pojedine hartije od vrednosti i nekretnine ili u novcane depozite

• u dužnicke hartije od vrednosti koje izdaju Narodna banka Srbije i Republika Srbija, u hartije od vrednosti koje izdaju pravna lica uz garanciju Republike Srbije, kao i u hartije od vrednosti koje izdaju medunarodne finansijske institucije – do 100%;
• u dužnicke hartije od vrednosti koje izdaju jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave u Republici Srbiji – do 20%;
• u dužnicke hartije od vrednosti koje izdaju pravna lica sa sedištem u Republici Srbiji i pravna lica sa sedištem u državama clanicama Evropske unije, odnosno državama clanicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) – do 20%;
• u hipotekarne obveznice koje se izdaju na teritoriji Republike Srbije – do 30%;
• u depozitne potvrde koje izdaju banke sa sedištem u Republici Srbiji i banke sa sedištem u državama clanicama Evropske unije, odnosno OECD-a – do 20%;
• u akcije pravnih lica sa sedištem u Republici Srbiji i akcije stranih pravnih lica sa sedištem u državama clanicama Evropske unije, odnosno OECD-a – do 30%.
• u nekretnine: u jednu nepokretnost najviše do 5% imovine fonda, a ukupna ulaganja ne mogu iznositi više od 15%.
• u depozite: do 5% imovine dobrovoljnog penzijskog fonda ulaže se u novcane depozite kod banaka.

Investicione odluke mogu donositi samo portfolio menadžeri. Društvo za upravljanje ce imati investicioni odbor – savetodavni organ, koji razmatra i analizira investicione predloge, analizira prošle prihode i proverava upravljanje rizicima. Obavezni clanovi investicionog odbora su portfolio menadžer i clanovi Izvršnog odbora. Portfolio menadžer je predsednik Investicionog odbora. Na osnovu predloženih i razmatranih investicionih predloga, portfolio menadžer usvaja investicionu odluku.

• Promene investicione politike može predložiti svaki clan investicionog odbora. O promeni odlucuje Izvršni odbor, a saglasnost daje Upravni odbor Društva za upravljanje. Clanovi fonda ce o nastaloj promeni investicione politike biti obavešteni najmanje 30 dana pre pocetka primene izmenjenih pravila preko internet stranice Društva za upravljanje www.garant-penzije.eu i dnevnog lista Politika.

Gdin Đorđe Jokić, dipl. ekonomista sa višegodišnjim iskustvom u oblasti finansija. Od 2001.godine radio u proizvodnim i trgovinskim firmama (IBL Duga Holding a.d., Podravka d.o.o., Delta Obuća a.d.) kao vodeći stručni saradnik za fondove, investicije i osiguranje, šef finansijske operative i finansijski direktor.

Od 2005. do 2008.godine radio u Agenciji za privatizaciju – Centar za sprovođenje stečajnih postupaka na mestu rukovodioca projekta, gde je stečaj sprovodio u više od 60 preduzeća.